Pošto je išla u Vimbldonsku žensku gimnaziju (Wimbledon High School for Girls) od 11. godine, Larini roditelji su odlučili da sada kada ima 16 godina treba da proširi svoje obrazovanje tako što će ići u jedan od najistaknutijih internata u Engleskoj. Dok su njena akademska dostignuća bila izuzetna, komentari na njenim polugodišnjim školskim izveštajima su pokazivali da bi joj možda dobro došao više strukturisan životni stil da bi se njena pomalo impulsivna priroda držala pod kontrolom...

Avanturista u duši, Lara ideju da bude poslata od kuće smatrala uzbudljivom. Sa celim raspustom pred njom, škola je delovala milion milja daleko. Idilični dani su prolazili u jahanju, plivanju, građenju kućica na drveću i istraživanju celog imanja Kroftovih.. i dalje. Pošto je više volela da bude sama nego u društvu drugih, Lara bi često otišla u zoru, i vratila se tek kad padne mrak po večeru - stresirajući svoju majku koja je često provodila sate telefonirajući prijateljima u pokušaju da otkrije gde se nalazi njena zalutala kći.

Kada se vratila kući posle jedne takve prilike, Lara je čula razgovor svojih roditelja. Zabrinuti da je njihova ćérka provodila raspust na ne baš strukturisani način, diskutovali su o dobrobitima putovanja u Evropu. Laru bi poslali zajedno sa njenom tetkom, nastavnicom u lokalnoj školi, da uči o evropskoj istoriji. Ne samo da bi proširila svoje vidike putovanjem, već bi joj sigurno koristilo to što bi lično posetila najvažnija istorijska mesta u Evropi.

Iako je Lara bila uzbuđena zbog putovanja u inostranstvo, pomisao da bude u društvu svoje uštogljene tetke je brzo umrtvila njeno interesovanje. Ideja da je prati, drži joj predavanja i disciplinuje je 24 sata dnevno ispunjavala ju je užasom.

Dok se zadržavala kod vrata, Lara je pogledala primerak Nacionalne Geografije na stočiću u hodniku. Na naslovnoj strani je bilo poznato ime - profesor Verner Von Kroj (Werner Von Croy). Cenjeni arheolog, Von Kroj je jednom održao predavanje u Larinoj školi i učenicima i profesorima. To iskustvo je imalo veliki uticaj na Laru, aktivirajući želju da putuje po dalekim krajevima u potrazi za avanturom. Na neki način Von Kroj je postao osoba koja je inspirisala Laru - sećanja koja je on prepričavao su je preplavila kao da je ona sama bila tamo, ponovo oživljavajući njenu želju da iskusi draži otkrivanja.

Možda su Larina nemirna priroda i želja za avanturom nasleđene od njenog oca. Njegova poseta predavanju je imala smisla pošto je on često posećivao arheološke lokacije na mestima kao što su Jordan, Egipat i Južna Amerika kada je bio mlad. Iako je tada imao malo vremena za čitanje, ipak se pretplaćivao na arheološke žurnale i u retkim prilikama kada je imao vremena da ga provede sa Larom, ona bi slušala, potpuno obuzeta, dok se on prisećao svojih iskustava.

Čitajući dalje, Lara je saznala da se Von Kroj trenutno pripremao za arheološko putovanje kroz Aziju, a vrhunac bi bio potencijalno novo otrkiće u Kambodži. Zbog ograničenih finansija, putovaće sam, možda unajmljujući jeftinu lokalnu pomoć usput. Pošto je već detaljno istražio, i planirajući da uradi više dok je u Aziji, Lara je već mogla videti obećanje otkrića u njegovim plavim očima koje su zurile u nju sa stranice.

Nesposobna da se suzdrži, Lara je upala u sobu, bacila članak pred svoje roditelje i bez oklevanja zahtevala da se pridruži Von Kroju na njegovoj ekspediciji, radije nego da posećuje evropske već dobro dokumentovane i očigledno nezanimljive ostatke. Usledio je smeh jer ni jedan od roditelja nije ozbiljno shvatio njenu ideju, ali kako se dalje raspravljala oko svog slučaja postajalo je prihvatljivije da bi iskustvo moglo koristiti Lari za buduće studije istorije. Mogla bi čak postati profesor, kao njena tetka. Nakon svojih sopstvenih iskustava, Lord Kroft nije mogao poreći da je putovanje neka vrsta obrazovanja.

Upoznat sa Von Krojevim poštovanim mestom u društvu i reputacijom za pažljivo planirane ekspedicije, Larinom ocu je bilo teško da se raspravlja sa njenim inteligentnim rezonovanjem i domišljatom prirodom. Uostalom, bila je skoro odrasla - barem zreli tinejdžer. Njen neistrašivi pristup penjanju na drveće, fizička okretnost i nestašluci uopšte ostavljali su ga sa malo sumnje u to da je fizički sposobna.

Dok se Lara dalje raspravljala, uhvatio je sebe kako ide do pisaćeg stola i piše pismo Von Kroju, predstavljajući se kao uticajna ličnost u društvu i nudeći finansijsku pomoć u zamenu za mesto za njegovu ćerku u ekspediciji.

Von Krojev odgovor je uverio Henšingli Kroftove da je teritorija prijateljska i da je ima dovoljno iskustva da brine i o Larinoj i o sopstvenoj dobrobiti. Društvo Lare kao pomoćnika bi bilo dobrodošlo, kao i ponuda tako darežljivog čeka. Sećao se Lare sa svog predavanja - njena neprekidna ali podsticajna pitanja su ostavila priličan utisak na njega.

Larinoj majci je potajno bilo drago zbog činjenice da će neko drugi biti odgovoran za to gde se njena ćerka nalazi, ostavljajući je slobodnu da organizuje dobrotvorne događaje bez uznemiravanja. I tako su se svi složili da se Lara pridruži Von Kroju za vreme putovanja.

[DALJE - Tomb Raider: The Last Revelation]